Saveti ► Sadnja biljaka ►

SADNJA BILJAKA

 

Pravilna priprema zemljišta i sama sadnja su jako bitni, kako bih se zadovoljile potrebe za rastom i razvojem biljke. Postojeće zemljšte je često jako sabijeno i slabo drenirano, te ne dolazi do pravilnog razvoja korena biljke. 

Sadnice lišćarskog drveća nabavljene u rasadniku mogu biti sa busenom, golim korenom ili u saksiji. Mlađe sadnice i sadnice voća se uglavnom prodaju sa golim korenom, a nešto starije, a samim tim i po dimenzijama veće sadnice lišćara u prodaji se mogu naći sa busenom ili u saksiji.
Sadnja lišćara sa busenom i sa golim korenom se obavlja isključivo kada vegetacija miruje, kada nema lista. Dok je kod sadnica u saksijama sadnju moguće izvršiti tokom cele godine, sa dodatnim zalivanjem, ako se ista obavlja tokom najtoplijih meseci.

Nakon kupovine lišćarske sadnice dolazi do transporta iste. Kod transporta bitno je obezbediti prikladno transportno vozilo i umanjiti fizička oštećenja sadnice i busena. Izbegavati transport po kiši, jakom vetru, visokoj temperaturi i niskoj vlažnosti vazduha, ako je to moguće. Tokom transporta pažnju obratiti na busen sadnice koji bi u najmanjoj mogućoj meri trebao biti izložen fizičkim udarcima, trešenju i svim onim radnjama koje mogu da dovedu do njegovog rasturanja. U slučaju transporta po kiši busen je potrebno zaštiti vodonepropusnim materijalom, jer u slučaju kvašenja može doći do rasturanja istog. Sam vetar u kombinaciji sa visokom temperaturom i niskom vlažnošću vazduha može negativno uticati na lisnu masu sadnice, kod koje će zbog tih faktora sredine biti ubrzan process transpiracije, te dalje može uslediti odbacivanje listova i izlaganja biljke stresu. Da bih se to sprečilo poželjno je sadnicu obaviti vodonepropusnom folijom. U vozilu sadnicu uvek postavite da leži niz vetar- pravac kretanja vozila. Sadnice sa busenom mogu ostati neposađene i do nedelju dana, ali ih je potrebno smestiti u senku i daleko od betonskih površina koje mogu da emituju velike količine toplote akumulirane tokom dana. Sadnice u saksijama mogu da izdrže mnogo duže.
Po dolasku na mesto sadnje i dalje je neophodno pažljivo rukovanje sadnicom. Sadnicu podižite hvatajući za busen, nikako za stablo. Prilikom sadnje neophodno je ukloniti do 1/3 grana stabla, a kod sadnica sa golim korenom i do 1/2, kako bih se napravila ravnoteža izmeću podzemnog i nadzemnog dela sadnice. Ovaj deo posla uglavnom obavi rasadničar u samom rasadniku.

 

Sadnja lišćarskog drveća:
1. Malč
2. Zemljište
3. Supstrat
4. Držači
5. Zaštitni prsten
6. Cev za zalivanje

Mesto za sadnju je potrebno prethodno obležiti i iskopati sadnu jamu. Dubina sadne jame bih trebala biti ista kao i visina samog busena. U slučajevima kada je jama dublja može doći do obolevanja korena sadnice. Prečnik sadne jame trebao bih biti, minimalno, duplo veći od samog busena biljke. Što je busen veći potrebno je da i jama bude šira. Takođe, kod sadnje na siromašnim zemljištima, slabo dreniranim zemljištima i kod sadnje biljaka koje vole kiselo zemljište, prečnik sadne jame se povećava. Nakon iskopa sadne jame sadnicu lagano spustiti u jamu, a zatim pristupiti zatrpavanju. Ako je sadnica u saksiji ili je busen obavijen nekakvim zaštitnim materijalom isti je potrebno ukloniti. Osim u slučajevima kada je busen u plastičnim džakovima, koji se koriste za pakovanje krompira. U tom slučaju džak ostavite, ali ga olabavite u zoni korenovog vrata, deo stabla najbliže zemlji. Nakon vađenja sadnice iz saksije, donji deo busena je potrebno rastresti, ovo se najčešće izvodi ručno. Ili čak ukloniti najdonji deo korena vinogradarskim makazama ili ašovom, kao i sve one delove korena čiji položaj nagoveštava loš razvitak korena.  Sadnicu je potrebno postaviti u prav položaj i ako je to neophodno učvrstiti je držačima.

Sadnja lišćara: Pogled odozgo

 

Neophodno je da korenov vrat bude u visini površine zemljišta.
Za popunjavanje sadne jame poželjno je koristiti kvalitetan supstrat: treset, prevreli stajnjak, glistenjak ili neki tip veštačkog đubriva. Od veštačkog đubriva najbolje je primeniti startno đubrivo ili đubrivo za ukorenjavanje, ali biti oprezan jer veštačko đubrivo može oštetiti tkivo korena u direktnom kontaktu. Izbegavati đubriva sa visokim sadržajem azota, već koristiti đubriva sa visokim sadržajem fosfora. Supstrat dobro sabiti, najčešće se ova radnja izvodi gaženjem. Tako sabijen supstrat potrebno je prekriti malčem, kora četinara, topola ili nekakav drugi materijal sa dobro temperaturno-izolacionom osobinom. Od dela zemlje koja je iskopana oko malča postaviti prsten čija bih uloga bila da zadržava vodu oko sadnice. 

Nakon ovako izvedene sadnje potrebno je sadnicu zaliti vodom i to velikom količinom kako bih sav vazduh bio istisnut iz supstrata. Prestanak pojave mehurića koji se stvaraju kada vodom zalivate sadnicu je dobar znak da vazduha više nema u supstratu. Supstrat treba dovesti u zabareno stanje. Preporučena količina vode treba da bude ne manja od 60 litara po kvadratnom metru. Ovu radnju zalivanja ponavljajte i naredna dva dana. U letnjem period poželjno je i orošavanje čitave biljke.
Prva godina nakon sadnje je kritična i tada biljka traži redovno zalivanje, posebno u letnjim mesecima. Tada se biljka karakteriše produkcijom manje količine lisne mase, listovi su često manjih dimenzija i brojnosti.

Sadnja četinara se obavlja tokom cele godine, a postupak je isti kao kod sadnje lišćara s tim što četinari u prodaju ne idu sa golim korenom.

Kod sadnje žbunja potrebana je po dimenzijama manja sadna jama i najčešće nije potrebno učvršćivanje sadnice držačima.

 

Sadnja lišćarskog drveća:
1. Malč
2. Zemljište
3. Supstrat

Kod sadnje žive ograde moguća je izvesti jednorednu i dvorednu sadnju.

 

Saveti ► • Tipovi biljaka • Odabir biljaka • Drenaža • Zemljište • Zalivanje biljaka • Sadnja • Malčiranje • Đubrenje • Orezivanje biljaka

 

Pocetna Proizvodi Navodnjavanje Galerija Kontakt Saveti